Primarna prevencija malignih bolesti obuhvata sve mere koje sprečavaju nastanak kacinoma. Uopšte, ovaj pojam se odnosi na smanjenje faktora rizika za nastanak malignih bolesti u opštoj populaciji. Postoje dva osnovna oblika strategije u primarnoj prevenciji, a koja se baziraju na činjenicama da je veći broj malignih bolesti potencijalno preventabilan ( mogu se sprečiti). Najpre to je težnja da se smanji broj ljudi koji su izloženi dejstvu supstancijama koje povećavaju rizik za nastanak ovih bolesti npr. merama zaštite protiv kancerogena na radnom mestu i životnoj sredini. Druga je, ali ne manje važna težnja da se na što veći način utiče na svest ljudi da se  svojim ponašanjem mogu zaštititi od nastanka raka. Upravo zbog te činjenice navodimo štetne faktore koje treba izbegavati i-ili preporuke za promenu načina života koje bi smanji mogućnost nastanka raka tj. karcinoma na minimum kod neke osobe. Nepotrebnmo je napominjati kako rek tj maligni tumor spada među najteže bolesti i kako je ukoliko se pravovremeno ne otkrije i ne leči na adekvatan način skoro u 100% slučajeva smrtonosan.

            PUŠENJE: Epidemiološke studije dosledno potvrđuju povezanost navike pušenja sa rakom pluća, grla, usne duplje, jednjaka, mokraćne bešike, bubrega, pankreasa gušterače) i grlića materice. Utvrđena je povezanost pušenja sa rakom želuca, jetre i debelog creva. Procenjuje se da je pušenje odgovorno za 30% ukupne smrtnosti od malignih bolesti i 80-90% smrtnosti od raka pluća. Svakako zbog ovoga je neophodno prestati pušiti, a ukoliko je to potrebno zatraziti i lekarsku pomoć, kako bi se učestvovalo u mnogim dostupnim programima za odvikavanje od pušenja.

            NAVIKE U ISHRANI: Navike u ishrani su povezane sa nastankom 30% slučajeva raka u razvijenim zemljama. Najčešće su to rak debelog creva, jednjaka, dojke, materice i bubrega. Sa povećanim rizikom povezuju se ishrana bogata sa: ribom usoljenom na kineski način, aflatoksinima ( gljivična kontaminacija koje se nekada može naći u zrnastoj hrani npr u kikirikiju), konzerviranim mesom, solju i usoljenom hranom, kao i veoma vrelim napici i hranom. Zaštitna uloga u odnosu na maligne bolesti propisuje se paradajzu i proizvodima od paradajza i zelenog čaja. S toga  ishrana mora da bude bazirana na najmanje 5 porcija raznog voća i povrća, mahunarki, riba minimum jednom nedeljno, unos celih žitarica, koštunjavih proizvoda orasa, badema. Svakako neophodno je smanjiti unos masti.

            GOJAZNOST: povezana je sa oko 10% slučajeva raka i to posebno raka jednjaka, debelog creva, materice, dojke i bubrega. Svakako dnevna količina unetih kalorija treba da bude tolika da se dostigne ili zadrži željena težina. Pored navedenog neophodno je i izbalansirati zdrav način ishrane sa fizičkom aktivnošću.

            FIZIČKA NEAKTIVNOST: povezuje se sa rakom debelog creva, dojke i prostate s tim da je njen izolovani doprinos teško proceniti jer je u velikoj meri povezana za gojaznošću. Preporučuje se umerena fizička aktivnost svakog dana po 30 minuta intenzitetom koji izaziva slabo ali merljivo ubrzanje disanja i pulsa. To su npr. brze šetnje, trčanje, vođnja bicikla, aerobik vežbe i slično.

            ZLOUPOTREBA ALKOHOLA: Svakodnevno ispijanje dva standardna pića povećava rizik za nastanak raka jetre, usne duplje, ždrela, jednjaka i grkljana. Rizik raste sa povećanjem količine unetog alkohola. Sa te tačke gledišta prihvatljiva su dva pića dnevno s tim da jedno piće podrazumeva 0,33 l piva ili čaša žestine ili čaša vina.

            UV ZRAČENJE: Dugogodišnje izlaganje UV zracima (suncu ili veštačkim izvorima npr.solarijum) povezuje se sa nastankom tumora kože. Ipak izlaganje UV zracima u umerenom stepenu ne nosi sa sobom rizik od nastanka ovih teških bolesti.

dr Marija Mandić