ŠTA JE GRIPA: Gripa ili influenca je jako zarazna virusna bolest koja se najčešće javlja zimi ili u rano proleće. Infekcija se širi gornjim disajnim putevima i ponekada može da uđe i u pluća. Ova respiratorna zarazna bolest izazvana je humanim virusom influence (A i B) i obično se javlja se u epidemijama. Virus gripa se po pravilu širi u velikim grupama ljudi koji se nalaze u istom prostoru, školama, institucijama, čekaonicama, domovima i slično. Obolele osobe su najzaraznije neposredno pre izbijanja simptoma i na samom izbijanju, odnosno vidljivom početku bolesti.Ovo je važno znati jer osobe neposredno pre izbijanja simptoma predstavljaju najveću opasnost za širenje zaraze posto ni same ne znaju da su zaražene. Simptomi gripa najčešće traju do 5 dana, dok kod dece mogu biti nešto duži-do 7 dana.
Većina virusa gripe koji zaraze ljude vodi poreklo iz nekih delova Azije gde blizak dodir između stoke i ljudi stvara odgovarajuće okruženje za mutaciju i prenos virusa. Svinja ili prasad mogu se zaraziti i ptičijim i ljudskim oblicima virusa te mogu tako biti domaćini tim različitim virusnim svojstvima, kada se oni sreću i pretvaraju u nove oblike. Svinja zatim zarazi ljude novim oblikom virusa na isti način na koji ljudi zaraze jedni druge- prenošenjem virusa vazduhom preko kapljica. Na primer najnovija influenca A H1N1 virusom, koji je nedavno nađen, predstavlja novi podtip virusa koji sadrži antigen iz svinjskog, ptičjeg i ljudskog virusa u kombinaciji koja nikad nije ranije u svetu zapažena.
Naglo širenje gripa tokom određenog perioda godine, najčešće jeseni i zime, predstavlja sezonsku epidemiju gripa. Smatra se da zbog visoke zaraznosti od 5% do 15% svetske populacije oboli od gripa. U toku pandemije zaraznost, broj obolelih i smrtnost su znatno veći, a sezonsko javljanje nije jasno ispoljeno, što je upravo slučaj kod aktuelne pandemije influence H1N1 poznate i kao svinjskog ili meksičkog gripa.
Zbog svega navedenog gripa predstavlja značajno opterećenje društva u pogledu troškova zdravstvene zaštite i izgubljene produktivnosti

PRENOŠENJE I SIMPTOMI: Ljudi se inficiraju ovim virusom kao i sezonskim gripom. Prenosi se direktno sa čoveka na čoveka kapljičnim putem, s inficirane osobe koja kašlje ili kija, i indirektno kapima ili sekretom iz nosa i grla prisutnim na rukama i drugim površinama i na predmetima koje svakodnevno koristimo.
Simptomi gripa A H1N1 kod ljudi su slični simptomima običnog sezonskog gripa. Dolazi do pojave temperature, kašlja, curenja nosa, gušobolje, a mogući su i drugi simptomi kao što su bol u mišićima, glavobolja, jeza, slabost, povraćanje ili dijareja. U nekim slučajevima, za razliku od većine dosadašnjih influenci, teže komplikacije se ipak mogu javiti kod zdravih osoba koje su inficirane ovim virusom.
 
KAKO SE ZAŠTITITI: (važi za sve vrste gripa)
• Izbegavajte blizak kontakt sa ljudima koji su bolesni (ljubljenje, grljenje, rukovanje, spavanje u istoj prostoriji…)
• Kad ste bolesni, budite na distanci od drugih da ih zaštitite.
• Uz konsultaciju lekara odsustvujte sa posla ili iz škole kad ste bolesni.
• Izbegavajte gužve i masovna okupljanja. Izbegavajte dugotrajno zadržavanje na javnim mestima, višečasovno čekanje u redovima, čekaonicama, prisustvovanje masovnim kongresima, skupovama, festivalima i sl. U avionima su ljudi posebno izloženi virusima gripe jer nema dotoka svežeg vazduha.
• Pokrijte nos i usta marmicom pri kašljanju i kijanju. Maramicu je neophodno baciti odmah posle upotrebe. Zbog toga se savetuju papirne maramice, a ne klasične platnene. Ukoliko nemate maramicu pokrijte usta i nos nadlakticom, a ako kinete u dlan odmah operite ruke.
• Perite ruke često, u trajanju od najmanje 20 sekundi vodom i sapunom, posebno posle kašljanja i kijanja. Sredstva na bazi alkohola mogu biti efikasna za dezinfekciju ruku posle pranja.
• Izbegavajte dodirivanje očiju, nosa i usta zato što se mikroorganizmi često prenose kad osoba dodiruje nešto kontaminirano (zaprljano) mikroorganizmima ( gelender na stepeništu, šipke u gradskim autobusima i sl), a zatim dodiruje oči, nos, usta.
• Čistite čvrste površine (kvake na vratima) često i uobičajenim sredstvima za čišćenjem.

Dr Marija Mandić, specijalizant opšte medicine