Pored toga što je važno na vreme dijagnostikovati šećernu bolest važno je takođe i pravilno je i adekvatno lečiti. Usled kasne dijagnostike, nepravilne i neredovne terapije i nekih drugih činioca tokom postojanje šećerne bolesti mogu se razviti njene akutne i hronične komplikacije. Akutne komplikacije su one koje se najčešće javljaju kod obolelih koji primaju insulin, osobito dece, ređe odraslih. Sve akutne komplikacije praćene su trenutno loše regulisanim vrednostima šećera u krvi i nakon što se pojave ne moraju se više nikada javljati. Za razliku od akutnih, hronične komplikacije nastaju ¨¨na duže staze¨¨ i kad se jednom pojave samo u malom broju slučajeva mogu da se otklone, dok se pravilnom i pravovremenom medicinskom intervencijom kod većine može bar zaustavi njihovo dalje nastajanje.

            Od akutnih komplikacija najčešće se pojavljuje dijabetesna ketoacidoza (DKA) koja je ujedno i najteža akutna komplikacija dijabetesa, sa visokom pojavom smrtnosti. Ona se karakteriše izuzetno povišenim vrednostima šećera u krvi uz ¨¨zakišeljavnje¨¨ krvi i pojavom poremećaja svesti. Do ove komplikacije najčešće dovode infekcije i neadekvatna terapija, a česta je i kod novootkrivenih mlađih obolelih od šećerne bolesti. Slično se dešava i u laktatnoj acidozi koja je takođe opasna akutna komplikacija. Kod bolesnika koji primaju insulin, a veoma retko kod onih na tabletarnom lečenju, moguća je pojava hipoglikemije tj. izuzetno sniženih vrednosti šećera u krvi. Hipoglikemija može da nastane usled: propuštanja obroka, intenzivanog fizičkog napora, promene vrste insulina ili pak mesta njegovog davanja, bolesti bubrega, nakon porođaja, poremećaja rada žlezda sa unutrašnjim lučenjem( šitna žlezda, nadbubrežna žlezda...), značajnog gubitak telesne težine i drugog.

            Kao što smo naveli, usled dugogodišnje šećerne bolesti moguć je razvoj hroničnih komplikacija koje se samo pravilnom i redovnom terapijom mogu sprečiti. Poznato je da dugotrajna neregulisana šećerna bolest deluje na srce izazivajući infarkt srca ili oslabljenu funkciju srca, i na mozak dovodeći do pojave moždanih oboljenja pre svega insulta tj, šloga, ali i češće pojave demencije i Alzheimerove bolesti. Takođe dolazi i do oštećenja velikih krvnih sudova nogu i slabljenja cirkulacije te lešije ishrane natkolenica, podkolenica i stopala krvlju. Napred navedene hronične komplikacije jednom rečju se zovu MAKROVASKULARNE KOMPLIKACIJE i nastaju na većim krvnim sudovima. Da bi se one sprečile važno je da pored dobro regulisanog šećera u krvi postoje i dobro regulisan arterijski pritisak i vrednosti masnoća u krvi.

            Usled oštećenja sitnih krvnih sudova dolazi do pojave MIKROVASKULARNIH KOMPLIKACIJA za koje su najodgovornije vrednost pritiska ( ispod 130/80mmHg) i vrednost šećera ( ispod 5,5mmol/l). Najznačajnije su nastanak oboljenja nervnih vlakana, bubrega i očiju. Usled dugotrajnog dijabetesa, nepravilno lečenog i regulisanog dolazi do razvoja jedne opasne komplikacije na nervnim vlaknima, a to je tzv. periferna dijabetesna neuropatija. Ovde je reč o tome da se praktički umrtve nervna vlakna stopala te time dolazi do smanjenja opažanja bola, toplote i hladnoće na stopalima obolele osobe. To čini pogodno tlo za stvaranje malih ozleda na stopalima koje se zbog gubitka osećaja boli skoro i ne osete sve dok ne dovedu do teških gnojnih zapaljenja određenog dela stopala. Tako običan žulj, mala ranica, zapaljena zanoktica, urasli nokat i slično mogu biti znak početka teške bolesti koju nazivamo DIJABETIČNO STOPALO i koja u velikoj većini slučajeva završava amputacijom prsta, jednog ili više, amputacijom stopala, a u najtežim slučajevima i amputacijom noge. Druga isto tako opasna bolest je dijabetesna retinopatija koja najpre dovodi do oslabljenog vida, a u svojoj najkasnijoj fazi može dovesti do slepila tako da ona predstavlja najčešći uzrok slepila u opštoj populaciji. Šećerna bolest šteti i bubrezima te dovodi do nastanka tzv. dijabetesne nefropatije koja je vrlo značajna hronična komplikacija dijabetesa i predstavlja jedan od vodećih uzroka terminalne bubrežne insuficijencije odnosno ¨¨otkazivanja¨¨ rada bubrega kada je jedino preostalo rešenja hemodijaliza.

            Pored navedenih kod obolelih od šećerne bolesti u odnosu na opštu populaciju češće dolazi do upale mokraćnih puteva, opšte infekcije, gljivična oboljenja kože, creva, noktiju, upale pluća, depresija i drugog.

dr Marija Mandić