Pre nego što se dijabetes tipa 2 razvije, kod većine ljudi se javlja tzv. stanje predijabetesa. To je faza u kojoj je glukoza povišena u odnosu na normalnu, ali je još uvek ispod nivoa dovoljnog da bi se dijagnostikovao dijabetes.
Upravo ta faza je značajna jer se pojava dijabetesa može odgoditi ili čak izbeći ako se znatno promene navike, a najveći broj ljudi tu fazu prolazi i ne znajući da im je šećer povišen. Istraživanja pokazuju da se kod većine ljudi u predijabetes stanju dijabetes tipa 2 razvija u roku od 5 do 10 godina. Ovo znači da bi redovna jednogodišnja kontrola (sistematski pregled koji uključuje kontrolu krvi), bila sasvim dovoljna da se na vreme prepozna predijabetes. Kada se na pregledu posumnja u probleme sašećerom,lekar procenjuje dalju proceduru i pacijent se može podvrgnuti testu opterećenjaglukozom.Posebno je bitno naglasiti da se hronične komplikacije dijabetesa na krvnim sudovima i nervima,bubregu,oku i drugim organima u fazi predijabetesa mogu razviti gotovo istom brzinom kao i kod osoba već obolelih od dijabetesa.

Faktori rizika za predijabetes i dijabetes:

- starost - više od 40 godina,
- način života,
- ranije povišen šećer u krvi,
- lično zdravstveno stanje - posebno utiče povišen krvni pritisak (iznad 130/80),
- dijabetes u trudnoći ili dete rođeno sa većom porođajnom težinom od 4,5 kg,
- povišen nivo lošeg-LDL holesterola i triglicerida
- sindrom policističnih
- ranija pojava oboljenja u porodici-nasledno opterećenje

Iako lekari ponavljaju da bi svaka odrasla osoba trebalo jednom godišnje da obavi sistematski pregled, predijabetes se prosečno otkriva tek pet godina nakon pojave. Nažalost, u tom stanju je moguće biti i bez simptoma, ali ne i bez rizika. Mnogi misle da samo dijabetes šteti organizmu, ali podaci pokazuju da i predijabetes, ako se ne preduzmu mere i promeni način života, znatno povećava rizik od srčanog i moždanog udara.

Dijabetes tipa 2 se može sprečiti ili odložiti, pre svega promenama ishrane i vežbom, a ako se i ne spreči, u svakom slučaju se može kontrolisati. Kontrolisati dijabetes znači održavati nivo glukoze jer u protivnom dolazi do razvoja akutnih ili hroničnih komplikacija koje po pacijenta mogu biti fatalne. Dijabetes je danas vodeći uzrok oštećenja bubrega, slepila i amputacija koje nisu posledica trauma. Nažalost, dijabetesu se najčešće kasno postavi dijagnoza (procenjuje se da je period od pojave bolesti do uspostavljanja dijagnoze duži od pet godina). Ovo je veoma važno, jer do tog perioda kod većine obolelih nastupaju nepovratna oštećenja. U kojoj god fazi se dijabetes otkrije promenama načina života moguće je bitno usporiti posledice, a što se ranije bolest otkrije, posledice će biti manje.

                     Dr Ljiljana Miljački

              Specijalista opšte medicine
Načelnik Službe opšte medicine DZ Subotica